O projektu

 
NQFS123
 

Ka boljoj zapošljivosti znanja – Nacionalni okvir kvalifikacija u Srbiji kao zajednički jezik obrazovanja i rada (NQFS)

 

Beogradski fond za političku izuzetnost, u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja Republike Srbije, Privrednom komorom Srbije, Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje Republike Srbije i Savetom za srednje stručno i obrazovanje odraslih Republike Srbije, sprovodi jednogodišnji projekat na temu podrške daljem radu na razvijanju nacionalnog okvira kvalifikacija u našoj zemlji. Projekat se realizuje uz podršku Erasmus + programa Evropske unije i Erste banke.

 

Opšti cilj projekta je da se potpomogne razvoj sveobuhvatnog nacionalnog sistema kvalifikacija u Srbiji kroz koordinaciju i partnerstvo svih relevantnih aktera. Cilj nam je da se ojača i učvrsti institucionalna posvećenost ključnih donosilaca odluka, uz razumevanje da je dobro dizajniran i adekvatan sistem kvalifikacija od vitalnog značaja za razvoj ljudskog kapitala, povećanje zaposlenosti i ukupan ekonomski rast.

 

Postojeći sistem kvalifikacija u Srbiji je ostatak izuzetno krutog i statičkog sistema iz doba Jugoslavije. Prva nastojanja u informisanju relevantnih predstavnika obrazovnih institucija i zapošljavanja o NOK počeli su 2003-04. Tokom 2005-06 EU je nesebično podržala dva projekta kroz CARDS program, ali bez održivih rezultata zbog nedostatka političke volje. Brojni međunarodno podržani projekti koji su sledili imali su sličnu sudbinu, iako je Nacionalni okvir kvalifikacija proglašen jednim od nacionalnih prioriteta u okviru: Strategije razvoja obrazovanja odraslih u Srbiji, 2006. godine; Strategije razvoja stručnog obrazovanja i obuke u Srbiji (2007-2015); Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020; Strategije razvoja nauke i tehnologije 2010-2015; Strategije i politike industrijskog razvoja 2011-2020; Strategije karijernog vođenja i savetovanja, 2011; Strategije razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća 2008-2013; Prvog nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, 2011; Nacionalne strategije pridruživanja EU, 2005; i na kraju nedavno usvojene Strategije obrazovanja 2020.

 

U praksi, mnoge NOK inicijative su bile ograničene u obimu, fokusirajući se bilo ka ekonomskom bilo na obrazovnom sektoru. Druge su bile usmerene na sve kvalifikacije i izgradnju jedinstvenog sistema, ali nisu uspele da proizvedu opipljive rezultate zbog loše koordinacije među akterima ili zbog previđanja uloge pojedinih aktera, pogotovo iz ekonomske sfere, ili zbog nedostatka kapaciteta donosilaca odluka. Različiti projekti u okviru reforme obrazovanja doneli su niz potencijalno korisnih analiza i preporuka; međutim, odsustvo sistemskog pristupa i iznad svega nedostatak političkog interesa dovelo je do napuštanja procesa gotovo u celosti 2006. godine.

 

Istovremeno, u toku poslednjih deset godina, dok je stopa nezaposlenosti rasla, između 20-30,000 radnih mesta je ostajalo neupražnjeno godišnje, a primarni uzrok za to je razlika između ponude i potražnje na tržištu rada. Poslodavci nemaju kapacitete i instrumente da definišu zahteve radnog mesta u pogledu veština, znanja i kompetencija zaposlenih, dok se oko 65% učenika stručnog obrazovanja i dalje obučava nastavnim planovima i programima starim preko 20 godina.

 

Ovaj nedostatak adekvatnog sistema kvalifikacija stavlja društvo u situaciji da nema mehanizam kojim se promenljive potrebe tržišta rada prevode u u efikasne ekonomske politike i politike obrazovanje/obuka, što praktično otežava svaki postojeći pokušaj restrukturiranja i razvoja privrede Srbije u ekonomiju zasnovanu na znanju. Ovo pitanje takođe predstavlja značajnu barijeru u kontekstu ulaska Srbije u unutrašnje tržište EU, budući da se nacionalni okvir kvalifikacija koristi kao referentne alati za upoređivanje stručnih kvalifikacija potrebnih za mobilnost radne snage u Evropskom okviru kvalifikacija. Sa druge strane, može se očekivati da će zahtevi približavanja EU dovesti do ozbiljnijeg angažovanja donosilaca odluka u narednom periodu.

 

Iako je novi podstrek stigao 2009. godine sa usvajanjem novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je postavio pravne pretpostavke za razvoj NOK, proces i dalje teče u dve odvojene trake kvalifikacija, one koje se odnose na visoko obrazovanje i onih koji u vezi sa srednjim stručnim obrazovanjem i obukom, bez odgovarajuće koordinacije različitih institucija i pristupa ili naznaka konačnog objedinjavanja.

 

Odsustvo integrisanog pristupa i nedostataka u koordinaciji ukazuju na nizak nivo razumevanja donosioca odluka o značaju ovog pitanja. Neophodan je sveobuhvatni napor u podizanju svesti i zagovaranje za hitnu akciju, posebno ka donosiocima političkih odluka iz domena obrazovanja, rada i ekonomskog razvoja. Trenutno, institucije zadužene za razvoj NOK, kao i relevantna stručna javnost nemaju neophodnu podršku i zagovaračke veštine za efikasno angažovanje višeg nivoa donosilaca odluka i mobilisanje javnog interesa. Ministarstvo prosvete posebno, kao trenutno najviši autoritet za procese u vezi sa NOK, treba da bude sistematski uključeno i motivisano za informisaniji i obuhvatniji pristup ovoj temi.

 

Svi članovi konzorcijuma posebno smatraju da evropska dimenzija procesa treba da bude istaknuta i da treba iskoristiti trenutak očekivanog početka pristupnih pregovora u 2014. Percepcije građana o prednostima integracije u EU obično se fokusiraju na mogućnosti koje pruža radna mobilnost, dok taj važan aspekt još uvek nedostaje u planovima kreatora politike.

erste1111
 

Projekat je finansiran uz podršku Evropske komisije.

Ova komunikacija odražava isključivo stavove autora, a Komisija se ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu upotrebu informacija sadržanih u njoj.

evropa







Donatori/Donors


Partneri/Partners